“Dunav Info” 17.3. 2017. 13:00h



Vukovarski gradonačelnik Ivana Penava, njegov zamenik Marijan Pavliček i pročelnik gradskog odeljenja za komunalnu privredu, građevinarstvo i zaštitu životne sredine Goran Martinović obišli su danas još jednu energetski obnovljenu zgradu u Županijskoj ulici. Reč je o ulazima, 112, 114 i 116. Na zgradi je postavljena nova toplinska izolacija, debljine 16 cm, izgrađen novi, ravni krov te postavljeni novi prozori. Vrednost izvedenih radova je 2.110.864,38 kn, od čega je Fond za zaštitu okoline i energetsku efikasnost finansirao projekat sa 1, 3 miliona kn, Grad Vukovar s gotovo 600 hiljada kuna, a stanari zgrade s 200 hiljada kuna. Na ovaj način dobili smo lepšu vizuru grada, zadovoljeni su ekološki standardi, a što je najvažnije stanarima su smanjeni računi, rekao je gradonačelnik. Predstavnik stanara Alan Kalanj istakao je zadovoljstvo energetskom obnovom, tim više je su računi za grejanje smanjeni za 40 do 50 odsto.Kao predstavnik zgrade imao je ulogu da sa svim stanarima postigne konsenzus za ulazak u posao obnove.

Gradonačelnik je danas obišao i dve sanirane ulice u Sotinu-A.G. Matoša i Branimirovu. Radove na kanalizacijskoj trasi, pripremi za kućne priključke, obnovi bankina i kućnih prilaza za automobile u obe ulice izvela je firma Brodska Posavina, a ukupna vrednost radova u spomenutim ulicama je 950 hiljada kuna.

Poskupljenje putarine dodatni je udar na prevoznike i ono će se u konačnici preliti najviše na građane, ocenili su juče u Hrvatskoj privrednoj komori. Prevoznici nemaju na koga prebaciti povećane troškove nego na korisnike usluga  – naručioce prevoza, koji će zato podizati cene proizvoda i usluga te će nam svima rasti životni troškovi, smatraju u Komori.Dodaju da je povećanje cena samo nastavak trenda povećanja troškova prevoza, jer je gorivo poslednjih godinu dana poskupelo dvadesetak odsto, a s povećanjem putarina od pet procenata ukupni troškovi prevoza porašće će za 5 do 10 odsto u odnosu na isti period prethodne godine.Ova odluka ne ide u prilog povećanju sigurnosti ukupnog saobraćaja na cestama, jer umesto da se veći deo prevoza odvija na autoputevima, ovako se dodatno podstiču prevoznici da koriste neprikladne, alternativne pravce bez naplate, pri čemu se prevoz tereta i putnika odvija sporije, uz smanjenu sigurnost te uništavanje državnih cesta, kažu u Komori.

Trenutna situacija u odnosima Srbije i Hrvatske je stabilna, a izbog novog predsednika u Srbiji je prilika za nove razgovore i rešavanja pitanja, ocenio je u Subotici hrvatski ambasador u Srbiji Gordan Markotić, pred svečanost obeležavanja katoličkog praznika Svetog Josipa u tom gradu. Smatra da će predstojeći izbog novog predsednika u Srbiji biti prilika da se razmišlja o susretima na najvišem nivou. Predsednik Hrvatskog nacionalnog veća (HNV) Slaven Bačić smatra da je nakon otvaranja spornih poglavlja u pregovorima Srbije i EU došlo do smanjenja napetosti između dve zemlje, ali napominje da su ti odnosi “daleko od toga kakvi bi trebali biti”, što se reflektuje i na hrvatsku zajednicu Srbiji. “Kada je Hrvatska zadržala rezerve u odnosu na poglavlje 23, kada smo slavili drugi praznik 15. decembra, ama baš niko niti iz republičkih, pokrajinskih i gradskih vlasti nije bio prisutan, što nije dobro jer se mi na taj način doživljavamo kao neka produžena ruka Hrvatske, iako smo samostalni subjekti koji imamo sopstvene interese, koji ne moraju biti istovetni sa interesima Hrvatske”, rekao je Bačić. I on očekuje da će do poboljšanja

Dragan Vasiljković, poznatiji kao kapetan Dragan, podneo je preko punomoćnika predstavku Komitetu UN za ljudska prava zbog nezakonitosti 11-godišnjeg pritvora u Australiji i Hrvatskoj, kao i nezakonite ekstradicije, saopštio je njegov pravni zastupnik pred Komitetom advokat Goran Cvetić. U istom saopštenju Cvetić osporava i postupanje hrvatskog pravosuđa, navodeći da je Hrvatska retroaktivno optužila Vasiljkovića po odredbama Osnovnog krivičnog zakona iz marta 1993. godine, a Vasiljković se tereti prema optužnici tereti za krivicna dela ratnih zločina koja su izvršena između juna 1991. i februara 1993. godine. “Ovakvim postupanjem hrvatsko pravosuđe krši osnovne postulate svog ustavnog i krivičnog prava koji predviđaju da se ni jedan zakon ne može primenjivati retroaktivno”, naveo je Cvetić. Istovremeno, Cvetić je napomenuo da postupanje hrvatskih sudova krši i drevno pravno načelo “nulla poena sine lege” – nema kazne bez zakona, budući da ni jedno krivično delo za koje se goni Vasiljković nije u Hrvatskoj bilo propisano kao krivično delo pre marta 1993. godine. Šta više, u vreme navodnog izvršenja krivičnog dela “napada na Glinu” u junu 1991. godine, za šta je optužen Vasiljković, na snazi je bio Krivični zakon SFRJ, budući da se Hrvatska otcepila od Jugoslavije tek 8. oktobra te godine.

Zagrebački Županijski sud zakazao je za 23. mart pripremno ročište za novo suđenje Branimiru Glavašu, bivšem sekretaru Sekretarijata narodne odbrane Osijeka, za ratne zločine nad Srbima u tom gradu 1991. godine. Odluka je donesena nakon što je Vrhovni sud Hrvatske početkom februara odbio predlog da se ponovljeni proces Glavašu i ostalima u slučajevima “Garaža” i “Selotejp” vodi u Osijeku. Na pripremnom ročištu, koje će biti zatvoreno za javnost, optuženi će se izjašnjavati o krivici, a biće određeni i dokazi koji će biti izvedeni na suđenju. Na kraju ročišta, predsednik Sudskog veća Pavelin Borzić trebalo bi da odredi i datum početka novog suđenja. Ustavni sud Hrvatske ukinuo je početkom 2015. godine prvu pravosnažnu presudu od osam godina zatvora koju je Vrhovni sud izrekao Glavašu. On je na osnovu ove presude služio kaznu u Mostaru, te pušten na privremenu slobodu. Vrhovni sud je 28. jula 2016. godine ukinuo prvostepenu presudu i od zagrebačkog Županijskog suda zatražio novo suđenje, nakon što je u junu prošle godine ponovo razmatrao žalbe na prvostepenu presudu u kojima je odbrana tražila njeno ukidanje, a tužilaštvo strože kazne.

U državama nastalim na području SFRJ, proces uspostavljanja tranzicione pravde je u ozbiljnoj krizi. Glavni razlozi su nepostojanje političke volje novih vlasti za procesuiranjem počinilaca ratnih zločina, slabe državne institucije, koje, ni posle 17 godina od okončanja rata, nisu postale delotvorne i nezavisne, jačanje ekstremnog nacionalizma, prekid dijaloga sa civilnim društvom o prošlosti, blokada pristupa arhivskoj građi, i nedostatak konzistentne podrške EU tranzicionoj pravdi, ukazali su iz Inicijative REKOM – Regionalne komisije za utvrđivanje činjenica o ratnim zločinima i drugim teškim povredama ljudskih prava počinjenim na teritoriji nekadašnje SFRJ od 1. januara 1991. do 31. decembra 2001. godine. Kako dodaju, u celom regionu suđenja za ratne zločine su u zastoju, a nasleđe Haškog tribunala gotovo da se ne koristi za otvaranje novih slučajeva.   Ističu da pitanje masovnih grobnica, skrivanja i premeštanja tela, i dugovremenih nestanaka, ne dovodi se u vezu sa pravom žrtava i društva na istinu. “Odugovlače se ekshumacije poznatih lokacija masovnih grobnica, kao i identifikacija već nađenih tela, uporno se skrivaju podaci o tajnim grobnicama i sudbini još oko 12.000 nestalih, i nema nijednog suđenja za skrivanje tela.

Osnovni podaci

RADIO DUNAV DIFUZIJA d.o.o.
Eugena Kvaternika 1, 32 000 VUKOVAR
Telefon: +385(0)32 414 707
Fax: +385 (0) 32 414 706
Email: radio-dunav@vu.t-com.hr
Pokreni

Istaknuto

  • dunavinfo

  • spektar

  • inicijativa

  • oddo

  • radijskemanifestacije

  • recpravoslavlja