O nama...

RADIO DUNAV je od 18.05. 1998.g.počeo emitovati program...

Pročitajte više

pročitajte malo više o nama

Produkcija...

" Po njima ćete nas prepoznati "

Pročitajte više

mixeta

Marketing...

Vaša reklama u eteru Radio Dunava,vaša reklama na internetu.Oglašavajte na radio Dunavu !

Pročitajte više

vumetar
karta pokrivenosti
karta pokrivenosti

SMS MUZIČKE ŽELJE I POZDRAVI

NOĆNI PROGRAM-SMS DRUŽENJE
PONED-PETAK OD 19 - 24 h

Ukucajte DUNAV Vaša poruka i pošaljite na dole navedene brojeve zavisno iz koje zemlje nam šaljete.

Hrvatska 666555 DUNAV 3,72 kn
Srbija 1551 DUNAV 88,50 RSD
Austria 0900506506 DUNAV 2,00 €
Germany 82888 DUNAV 1,99 €
Switzerland 9292 DUNAV 3,00 CHF
Australia 19995577 DUNAV 4,00 AUD
BiH* 091810700 DUNAV 2,34 KM
Francuska 81027 DUNAV 1,50 €
Tehnička podrška (davatelj usluge): Telekomunikacijske usluge d.o.o., Međimurska 28, 10 000 Varaždin, MB: 070096612, OIB 12385860076. Tel: 042 500 871
Subota, April 19th, 2014

Sve hrišćanske crkve danas obeležavaju Veliku subotu, drugi dan žalosti, posle Velikog petka - dana raspeća Isusa Hrista. Veliku subotu vernici obeležavaju u molitvi i tišini, jer je to dan koji je Hristos proveo u Hadu. Vernici celivaju plaštanicu koja je na Veliki petak svečano izneta pred pravoslavne oltare. Ponoćnom Vaskršnjom liturgijom Svetog Vasilija Velikog završavaju se dani žalosti i počinje praznik Vaskrsenja. Početak vaskršnjeg slavlja oglašava se zvonima na pravoslavnim hramovima koja prvi put zvone posle dana žalosti kada se umesto liturgija služe carski časovi, a bogosluženja najavljuju drvenim klepalima. Ove godine svi hrišćani Uskrs obeležavaju u nedelju, 20. aprila.

Povodom obeležavanja praznika Vaskrsa Gradska i Županijska organizacija SDSS-a upriličila je danas u centru grada podelu šarenih jaja. Prema rečima predsednika županijskog SDSS-a Dušana Jeckova, akcija ima tradicionalni karakter i prilika je da se građanima lično čestita ovaj najradosniji hrišćanski praznik. Sa političkog aspekta, Jeckov je pozvao građane i ostale političke opcije koje participiraju u vlasti, za malo više razumevanja, solidarnosti i tolerancije.

Ministar rada i penzionog sistema Mirando Mrsić upozorio je juče da zbog recesije postoji strah da bi odnos zaposlenih i penzionera ubrzo mogao biti jedan prema jedan. Jedini način da se taj odnos popravi je povećanje tržišta rada, o kojem zavisi i penzioni sistem, te započnu reforme sistema koje će trajati godinama, s ciljem da za 20 godina penzije iznose između 60 i 70 odsto plate, rekao je Mrsić na konferenciji za novinare posvećenoj skupu ‘’Zdrava i sigurna budućnost - kako je osigurati’’, koji krajem aprila organizuje Večernji list. Na nama je velika odgovornost da usmerimo razvoj i da svi koji o tome imaju nešto reći sednu za sto, jer ono što sada napravimo, odnosiće se na osobe koje danas ulaze na tržište rada, a u penziju odlaze za 30-ak godina, rekao je Mrsić. Na neke izazove u penzionom sistemu već se odgovorilo putem zakonske odredbe o dobrovoljnim i obaveznim penzionim fondovima, napomenuo je, dodavši kako će se penzioni sistem i dalje bazirati na međugeneracijskoj solidarnosti i ličnoj štednji putem drugog i trećeg penzionog stuba.

Direktor Hrvatskog zavoda za zdravstveno osiguranje (HZZO) Siniša Varga najavio je da će se na konferenciji “Zdrava i sigurna budućnost - kako je osigurati”, koju krajem aprila organizuje Večernji list, detaljnije govoriti o restrukturisanju obaveznog zdravstvenog osiguranja u moderno osiguravajuće društvo. Po tom modelu, HZZO bi osnovao deoničarsko društvo za delatnost dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja pod kontrolom Hanfe, što će osigurati transparentniji prikaz finansijske strukture HZZO-ovog sistema. Predstavnik Croatia osiguranja Mario Bagat najavio je da će ta osiguravajuća firma predstaviti svoje ponude dopunskog i dodatnog zdravstvenog osiguranja.

Predsednik Velikog veća Sindikata nauke Vilim Ribić izvestio je juče da su pregovori o novom Kolektivnom ugovoru (KU) za nauku i visoko obrazovanje završili neuspešno, pa će sindikat na smanjenje plata i otkazivanje KU-a odgovoriti štrajkom u maju i sudskim postupcima. KU je otkazan na nezakonit način i bez zakonitog razloga, ustvrdio je Ribić u saopštenju i podsetio da je sindikat već podigao dve tužbe - jednu kojom osporava zakonitost otkazivanja KU-a i drugu na Ustavnom sudu protiv Zakona o uskraćivanju isplate uvećanja plata za 4, 8 i 10 odsto. Ovisno o ishodu te dve tužbe, sindikat će nakon toga pokrenuti masovne tužbe u ime svih svojih članova kojima se neće isplaćivati prava iz KU-a, poručio je Ribić. Smatra kako bi stoga za Ministarstvo nauke, obrazovanja i sporta bilo pametno i dalje plaćati sve obaveze iz otkazanog KU-a, barem do završetka sudskih postupaka, kako se ne bi nanele teške štete javnim finansijama.

Na snagu je stupila Vladina uredba kojom su trošarine na naftne derivate povećane za 20 lipa po litri. Na to su odmah reagovale naftne kompanije pa su na benzinskim stanicama cene benzina i dizela veće od 20 do 25 lipa po litri. Na većini benzinskih stanica, gde je još u četvrtak evrosuper 95 koštao od 10,58 do 10,69 kuna po litri, juče je cena povećana - od 10,83 do 10,94 kune. Evrodizel je premašio cenu od 10 kuna. Sada košta od 10,04 do 10,14 kuna, 25 lipa više od dosadašnje cene. Povećanje cena za 20 ili 25 lipa po litri odnosi se i na evrosuper 98 ili 100. Vladinom uredbom nisu se povećale trošarine za gasno ulje za grejanje. Tako su nepromenjene ostale cene plavog dizela i loživog ulja, koje trenutno iznose 6,32 odnosno 6,44 kune po litri.

Manjak opšte države za 2013. iznosio je 16,17 milijardi kuna ili 4,9 odsto BDP-a, dok je dug opšte države na kraju prošle godine dostigao 220,2 milijarde kuna, što čini 67,1 odsto hrvatskog BDP-a, navodi se u Izveštaju o prekomernom budžetskom manjku i nivou duga opšte države u Republici Hrvatskoj, koji je juče predstavljen u Državnom zavodu za statistiku (DZS). Na ovom se izveštaju zasniva fiskalna kontrola Evropske komisije nad članicama Evropske unije, a kojim se utvrđuje zadovoljavaju li one kriterijume iz Maastrichta - udeo budžetskog deficita opšte države u BDP-u manji od 3 odsto te konsolidovani dug opšte države na nivou do 60 odsto BDP-a. Izveštajem je pokriven sektor opšte države, koji prema metodologiji ESA95 obuhvata državni budžet i njegove korisnike, vanbudžetske korisnike (Hrvatske vode, Hrvatske ceste, CERP i njegove pravne prethodnike te Fond za zaštitu okoline i energetsku efikasnost), javna preduzeća (HRT i HŽ Infrastrukturu), lokalne budžete i njihove korisnike te vanbudžetske fondove (HZZO, HZMO i HZZ).