Predsednik Hrvatskog sabora Josip Leko izjavio je kako bi voleo da saborski zastupnici koji se vraćaju u sredu, nakon pauze zbog lokalnih izbora, ne budu opterećeni svojim pozicijama u izbornoj promociji između dva izborna kruga jer će to uticati na rasprave u parlamentu. Situacija je takva, imamo posla, moramo krenuti u zasedanje i pokušaćemo se držati tema. Mislim da će ipak prevladati državni interes te da neće biti velikih iskakanja, rekao je Leko u emisiji Hrvatskog radija S Markovog trga. Zastupnike, prema onome što je najavio predsednik Sabora, čeka 30-ak tačaka dnevnog reda, a kako je rekao, Vlada je odradila još daljnjih 40-ak tačaka. Imamo puno zakona koji zaslužuju ozbiljnu i dobru raspravu, rekao je Leko, ističući posebno Zakon o strancima, trgovačkim društvima, eksploataciji ugljenvodonika, saradnji Vlade i Hrvatskog sabora, ličnoj karti i druge zakone.
Većina članova sindikata javnih i državnih službi na prošlonedeljnom je referendumu podržala opšti štrajk i blokadu državnog sistema do ispunjenja sindikalnih zahteva kojima se traži napuštanje politike rezanja plata i mera štednje. Sindikalni čelnici su na konferenciji za novinare izvestili da je referendum uspeo čime su, ističu, dobili legitimitet za preduzimanje akcije o kojoj će javnost ovih dana biti preciznije obaveštena. Sindikati traže vraćanje svih oduzetih i umanjenih nadoknada, dodataka na platu i koeficijenata u javnim i državnim službama, te uključivanje sindikata u rešavanje pitanja viška zaposlenih. Traže i čvrste garancije da se više neće posezati za radničkim pravima te ukidanje Zakona o reprezentativnosti. Sindikalni čelnici najavili su zbog klevete krivičnu prijavu protiv ministra finansija Slavka Linića, koji je sindikate proteklih dana nazvao “produženom rukom Tomislava Karamarka” i rekao da rade u funkciji HDZ-a. Osim toga, sindikati će Linića prijaviti i DIK-u jer je, kažu, “iskoristio izbornu tišinu za propagandu vladinih mogućih budućih poteza, kako bi time privukao glasače da glasaju za SDP”.
Pojašnjavajući najavljene promene Zakona o potrošačkom kreditiranju, ministar finansija Slavko Linić rekao je da je predviđena i zaštita građana koji imaju kredite u evrima ako dođe do promene kursa veće od 20 odsto. U intervjuu za Jutarnji list istakao je da će trošak primene zakonskih izmena za banke iznositi približno 550 miliona kuna na godinu. Na pitanje o izgledima za manje poreze za građane Linić je odgovorio da bismo tek povećanjem broja zaposlenih mogli imati nešto povoljniji omer penzionera i zaposlenih. Budimo iskreni, to ne očekujemo u sledećih 7 do 8 godina, a to znači da ni promene u delu porezne politike za građane nisu moguće, rekao je Linić.
Nakon ulaska Hrvatske u Evropsku uniju, na tržištu rada ne bi trebalo doći do većih promena, istaknuto je na konferenciji o radnim odnosima. Međutim, ulazak na jedinstveno tržište od pola milijarde stanovnika trebalo bi iskoristiti za rešavanje strukturnih problema koji naše tržište rada muče već godinama. Dva miliona zaposlenih, koliko smo imali 1990., ostaje mantra ministra rada. Tada je odnos zaposlenih i penzionera bio 4 prema 1. Realnost je najgore stanje na tržištu rada u poslednjih 30 godina. Deo problema rešiće se lakšim pronalaskom posla putem Zavoda za zapošljavanje. Naši radnici neće moći odmah tražiti posao u svim zemljama Unije. Velika Britanija, Nemačka i Holandija, već su najavile uvođenje ograničenja koja mogu trajati i do sedam godina. Hrvatima će biti otvoren odlazak u zemlje koje nisu toliko atraktivne za odlazak naše radne snage.
Parlament Vojvodine sinoć je većinom glasova vladajuće većine usvojio Deklaraciju o zaštiti ustavnih i zakonskih prava Vojvodine. Kako je javio dopisnik agencije Anadolija (AA), za Deklaraciju je glasalo 75, a protiv 21 zastupnik Skupštine Vojvodine. “Za tren oka vraćaju se devedesete. Iste one scene, iste one reči zbog kojih je i dan danas ova zemlja na začelju Evrope. Zanemaruju se činjenice, izvrću se teze, prećutkuju se istine. Diže se strahovita huka i galama iz samo jednog i jedinog razloga, da se ne bi čuo jedan glas - naš glas”, rekao je Pajtić koji je funkcioner Demokratske stranke (DS). Izjavio je da zastupnici parlamentarne većine slušaju građane i da se zbog toga ova “famozna Deklaracija” našla na dnevnom redu. Pajtić je ocenio i da je Skupština Vojvodine jedini regionalni parlament koji raspravlja o tome trebaju li se poštovati Ustav i zakoni ili ne treba i dodao da “ne bi smelo biti ni povoda za ovakvu raspravu u državi koja se nada datumu za početak pregovora o pridruživanju Evropskoj uniji”.
