O nama...

RADIO DUNAV je od 18.05. 1998.g.počeo emitovati program...

Pročitajte više

pročitajte malo više o nama

Produkcija...

" Po njima ćete nas prepoznati "

Pročitajte više

mixeta

Marketing...

Vaša reklama u eteru Radio Dunava,vaša reklama na internetu.Oglašavajte na radio Dunavu !

Pročitajte više

vumetar
karta pokrivenosti
karta pokrivenosti

SMS MUZIČKE ŽELJE I POZDRAVI

NOĆNI PROGRAM-SMS DRUŽENJE
PONED-PETAK OD 19 - 24 h

Ukucajte DUNAV Vaša poruka i pošaljite na dole navedene brojeve zavisno iz koje zemlje nam šaljete.

Hrvatska 666555 DUNAV 3,72 kn
Srbija 1551 DUNAV 88,50 RSD
Austria 0900506506 DUNAV 2,00 €
Germany 82888 DUNAV 1,99 €
Switzerland 9292 DUNAV 3,00 CHF
Australia 19995577 DUNAV 4,00 AUD
BiH* 091810700 DUNAV 2,34 KM
Francuska 81027 DUNAV 1,50 €
Tehnička podrška (davatelj usluge): Telekomunikacijske usluge d.o.o., Međimurska 28, 10 000 Varaždin, MB: 070096612, OIB 12385860076. Tel: 042 500 871
Utorak, Juli 29th, 2014

Institut društvenih nauka Ivo Pilar iz Zagreba objavio je na svojoj internet stranici, u rubrici Pilarov barometar, rezultate ankete provedene na hiljadu ispitanika o predstojećem referendumu za izmenu Ustavnog zakona o pravima nacionalnih manjina na način da se za sticanje prava na dvojezičnost poveća nacionalna zastupljenost s 33 na 50 odsto. Na pitanje da li bi se odazvali referendumu čak 20 odsto ispitanika izjavilo je da ne bi, a njih još 25 odsto ne zna. Za povećanje udela na 50 odsto glasalo bi 19 odsto ispitanika, a da se zakon ne treba menjati, smatra ih 34 odsto. O dvojezičnosti u Vukovaru 38 odsto ispitanih smatra da Vukovar treba trajno izuzeti, 28 odsto smatra da s uvođenjem treba još pričekati, a samo 6 odsto ispitanih podržava sadašnji način uvođenja dvojezičnosti.

Svaka žrtva zaslužuje jednaku pažnju i tretman, poručili su juče iz Ministarstva branilaca, povodom medijskih napisa o postavljanju spomen-ploče stradalim civilima srpske nacionalnosti u vojno-policijskoj operaciji “Oluja” u selu Mokro Polje kod Knina. Ministarstvo u jučerašnjem saopštenju ističe da se svečano otkrivanje te spomen ploče, čije je postavljanje iniciralo Udruženje srpskih porodica ubijenih, poginulih, nestalih, nasilno odvedenih i invalidnih osoba “Protiv zaborava”, tek treba dogoditi. Navodi pritom kako hrvatska Vlada svim civilnim žrtvama Domovinskog rata pristupa i nastaviće pristupati s jednakom pažnjom, te da sve civilne žrtve rata, nezavisno o svojoj etničkoj pripadnosti, zaslužuju jednaki pijetet.

Na poplavljenim područjima Vukovarsko-sremske županije oštećeno je sedam i po hiljada objekata. U Đurićima i Strošincima počela je obnova, međutim, u Račinovcima, Gunji i Rajevom Selu još nije jer obnova ide onim smerom kako se voda povlačila. Vlasnici kuća u ovim mestima moraju odlučiti hoće li ih obnavljati sami ili će to raditi država. Do tada oni koji su uspeli doći do kontejnerskih naselja željno čekaju povratak u svoje kuće. Ima i onih koje je strpljenje izdalo i nemaju nade za život uz nasip, pa se odlučuju na prodaju svojih kuća. U velikoj neizvesnosti su i oni koji na ovim područjima žive ceo život, a nisu prijavljeni te ne znaju kako će ostvariti svoja prava.

Analiza poljoprivrednog tla na području opština Drenovci, Gunja i Vrbanja, delomično poplavljenih u majskoj poplavi kada je reka Sava usled istorijskog vodostaja probila nasip kod Račinovaca i Rajevog Sela, pokazala je da vode nisu onečistile tlo te da je ono spremno za obradu i jesensku setvu, potvrdio je pročelnik za poljoprivredu Vukovarsko-sremske županije Andrija Matić. Na području opština Gunja, Vrbanja i Drenovci u županjskoj Posavini od ukupno 18.923 hektara poljoprivrednih površina u nacionalnom sistemu identifikacije zemljišnih parcela - ARKOD poplavljeno je bilo 7.854 hektara odnosno 41,51 odsto površina. Prvi uzorci tla za analizu osnovnih agrohemijskih svojstava, mehaničkog sastava i ukupnog sadržaja teških metala uzeti su odmah čim se voda povukla s poljoprivrednih površina, a celim postupkom rukovodila je Agencija za poljoprivredno zemljište.

Krajem juna u Hrvatskoj je bilo gotovo 317 hiljada blokiranih građana s dugom od gotovo 28 milijardi kuna, rečeno je juče na okruglom stolu o nacrtu predloga zakona o stečaju potrošača u Ministarstvu pravosuđa. Ministar Orsat Miljenić rekao je da je njegovo ministarstvo izradilo zakon kojim se želi razviti sistem koji će građanima koji ne mogu podmiriti dugove omogućiti “novi početak”, a verovnicima ravnomerno podmirenje potraživanja.

Ministar finansija Boris Lalovac juče je rekao kako nas na jesen očekuje rebalans budžeta, da linearnog rezanja plata neće biti, ali da se treba svesti u realne okvire. Lalovac je u razgovoru za Dnevnik HTV-a rekao da je juče dobio podatke da u državnom i javnom sektoru ima više 20.000 ljudi s platom većom od 10.000 kuna, dok više od 5.500 kuna u javnom i državnom sektoru zarađuje oko 150.000 radnika. Prosek plata od 5.500 kuna, kako je rekao, i nije realan jer većina zaposlenih prima platu između 3.000 i 4.000 kuna. Na pitanje novinara gde će rezati, ministar Lalovac odgovorio je da “lineranog rezanja neće biti”. “Lekara se mora platiti, univerzitetskog profesora se mora platiti”, rekao je Lalaovac, međutim, naglasio je kako treba videti “ko sve prolazi kroz sistem” i koliko je onih u agencijama, zavodima i institutima odnosno njihova ukupna primanja kroz dnevnice i slično.

Ministar rada i penzionog sistema predstavio je juče na tribini u Rijeci, održanoj u organizaciji SDP-a, novi Zakon o radu te je ponovio kako mu je cilj zaštita slabijih, to jest radnika, ali i omogućavanje poslodavcima da deluju na tržištu i stvaraju profit. Ministar Mrsić je podsetio da je i prošli Zakon o radu doneo SDP 2003. godine. HDZ je donosio samo promene vezane uz harmonizaciju s evropskim zakonodavstvom, ali nije rešavao nijedno bitno pitanje vezano uz zakon, ocenio je ministar, dodajući da novi zakon neće otvarati radna mesta, ali će omogućiti povoljniju investicionu atmosferu. Mrsić je istakao da su ciljevi zakona očuvati radna mesta i što bolja radna aktivacija, to jest lakši ulazak na tržište rada, te smanjenje “rada na crno” olakšanom registracijom radnika. Zakon takođe treba olakšati i ubrzati preuređenje preduzeća, dodao je Mrsić.